Zakonitosti i razmeštaj stočarstva 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Ekonomski fakultet

Увод
Сточарство представља грану пољопривреде која се бави узгојем стоке. Сточарсто је грана пољопривреде, али и оно има своје гране (говедарство, свињарство, живинарство...). У почетку развоја људске врсте, животиње су се само користиле, али не и узгајале. Првобитни човек је за своје потребе ловио дивље животиње да би се прехранио, а касније и да би користи остале продукте попут крзна, перја... развојем човека као индивидуе и људске заједнице, као социјолошке категорије, усложњавају се и начини на које човек користи животиње. Почетак сточарства се може посматрати од тренутка када почиње са гајењем стоке, а не само са њеном експлаотацијом.
Први облици сточарства су били примитивни, засновани на исхрани на пашњацима без неке посебне бриге о стоци. Временом се овај изразито неинтезивни тип сточарства претварао у интезивно сточарство које је поред исхране на пашњацима користило и посебно припреману храну за животиње. У то време се и јавља сточарство као занимање или делатност коју људи претежно раде. Пре ововг тренутка сточарство је постојало само као додатно занимање, односо, као занимање које је служило за опстанак, а не за зараду и размену добара.
Данас је сточарство напредовало у тој мери да постоје специјализоване установе за исхрану, смештај и лечење стоке. То је постала цела грана пољопривреде која може да донесе велике приходе. У сточарству данас постоје и савремене медицинске (ветеринарске) технике као што су сложени оперативни захвати, генетски инжењеринг...
Место сточарства у пољопривреди
Сточарство представља, заједно са земљорадњом и рибарством, грану пољопривреде. Ове гране су међусобно повезане и не могу се замислити једна без друге. Гране земљорадње служе за потпомагање сточарства, односно, сточарство користи производе земљорљдње као храну. Делове пољоривреде и њихове међузависности можемо представити графиком:
Типови сточарства
Током вековног развоја сточарства дошло је до развоја више облика који су сваки одговарали подручју и врсти која је узгајана. Више услова је одредило то који тип сточарства ће се где развити. Најбитнији услови су:
климатски
фитогеографски
Климатски услови су основни и преовлађујући фактор за разво одређене гране пољопривреде на неком простору. Под климатским условима се сматрају климатски појасеви, али и све оно што утиче на стварање одређене микроклиме која погодује развоју одређене врсте. Климатски услови превасходно утичу на тип стоке која ће се гајити. Наиме, познато је да не могу све врсте да опстану у свим климатски областима. Тако имамо случај да се у пределима умерено континенталне климе гаје одређене врсте крава, свиња, оваца или живине док у тропским или суптропским пределима те врсте не могу да опстану или њихова продуктивност није на тако високом нивоу. У таквим пределим гаје се неке врсте мање квалитетних говеда, свиње и овце. Температура у овим крајевима утиче и на вегетацију коју стока једе па је то још један лимитирајући фактор за развој сточарства.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]